Maler Montenegra i 777

Kažu da je velika sreća naći dostojanstven posao u današnjoj Crnoj Gori. Ja, pak, kažem da je velika sreća odgledati neku utakmicu po slobodnom i sopstvenom izboru. Ko zna ko je u pravu. Ukusi su to.

Prije nego počnem o mojoj jučerašnjoj traumi, htio bih škrabnut nešto o mojim septembarskim mukama. Naime, prvih dana septembra sam se već duboko pitao šta raditi kad si korisnik ,,Dragica Tomas: televizija nam je extra“ servisa, živiš u samoopterećenom Montenegru i zanima te više od utakmica Crne Gore (pardon, Montenegro), Bosne, Hrvatske i Makedonije, odnosno, želiš pratiti EVROPSKI ŠAMPIONAT! I možeš li?

Ah, da. Ne možeš.  Montenegro je država poštovanja zakona. Ovdje se poštuju zakoni, pa i zakoni o TV emitovanju i zakoni radiodifuzije, čega li. Pa tako, najave o ekskluzivnim prenosima na RTCG završavaju na dvije do tri utakmice koju njihov novinarski kor stručnjaka izvuče. A ja moram da trpim bič tiranije slobodnog izbora. Njihovog.

I taman kad misliš da ne može biti gore od prenosa utakmice na RTCG koju ti komentariše, priučeni  i - više od Mirke Vasiljević - iritantni oblik života, dođe dan, taj četvrti septembar kada se prvo do srži potreseš, a na kraju ti nabiju blokadu na prenos omiljene reprezentacije. Nego, dosta o tome. Dok ja kukam za utakmicama, ljudi se bore za goli život i da malo istrpe do sledeće plate.

To što ja trpim i ne gledam utakmice i nije toliko bitno. (Samo ću reći da to što imate toliko reklamirani ,,televizija nam je extra“ rozi servis, vam ne garantuje da nećete u najvećoj agoniji okusiti slast svojih testisa). Mnogo je važnija (jučerašnja) patološka slika našeg društva simbolički data u samo jednoj pozi. Pored sudbine (krunisane pomenutim danom) da živim u maler državi, doživio sam stres od te genijalne crnogorske televizije 777.

Juče, nešto posle 14 časova. Na programu su utakmice EP u košarci i ja palim TV. Međutim, nigdje ekskluzivnih prenosa najavljivanih pola avgusta. Smijem se. Ipak ja imam ,,televizija nam je extra“ servis pa uzimam daljinski i ,,listam“ programe i – potresna slika! Zaboravljam ja na utakmice. Mlada žena kleči kao u kineskim postsudskim procesima likvidacije na hrpi nekih koverti, a neke žene stoje nad njom, dok su druge za nekim stolom kao prijeki sud. Kontam da je u pitanju ili sudbina Monike Beluči u ,,Malena“ ili neki izdajnički i antipatriotski čin. A kako znam da smo pod vjekovnom opsadom klerofašista i antidemokrata, bojim se da je ovo drugo. A sva ta pisma pod njom mi govore da je raskrinkana. Mora da su špijunska pisma...

Ali ne. Preznojen, sa malo cukra u vodu, shvatam da ta  cura samo radi svoj posao. Znate, kažu da je velika sreća naći dostojanstven posao u današnjoj Crnoj Gori. Ja, pak, kažem da je velika sreća odgledati neku utakmicu po slobodnom i sopstvenom izboru. No, ko zna. U svakom slučaju, ako ste fleksibilni povodom obje verzije ,,velike sreće“, sve će biti OK. Što kažu domaći dobronamjernici – istrpite malo. Tako i ja trpim za utakmice, a tako je i đevojka na slici istrpjela. Redefinisala je ,,dostojanstven posao“ i spojila zadovoljstvo i korist. Radi na televiziji, što je san mnogih mladih ljudi, a dobija i platu.

Mlada osoba prihvata posao i rad u amaterskom studiju. Prihvata da kleči na hrpi papira, dok ostale žene, ,,voditeljke“ i ,,stručni žiri“, ćaskajući otvaraju jedan koverat. Dakle, osoba Y (označena na slici) je prihvatila ovaj super posao i za razliku od mene, ona je svoj čovjek, sa svojom parom u džepu. Ona je pravi primjer i uzorak mišljenja mladog čovjeka u Montenegru – kapitulacija ličnosti. To je radna etika mladih Crnogoraca – radi i ćuti. Bilo šta,  bilo kako i bilo kojim znanjem,  samo da se kakva etiketa nosi.

Da li da izađem iz špajza i budem kao ona. Izvrsna klečaljka tupog osmijeha?