Darth Vojinder
Kolumnista Sveta kompjutera Miodrag Kuzmanović, u slobodno vrijeme i najjači kralj u univerzumu, opisujući igru Force unleashed 2 opravdano joj zamjera što se igraču daje mogućnost sa sa nekim svojim neimenovanim džedajem zavrće uši i pali šklempe Darth Vader-u. Da, da, onom Darth Vaderu, ultimativnom badass-u našeg i vašeg djetinjstva, za koga svira Imerijalni marš i koga se više plaše nesposobni podanici nego sami neprijatlji. Užasno me pogađa kad pop-kultura u svom maniru prežvakavanja i cijeđenja suve drenovine, od ultimativnih zlikovaca pravi neke low-digest negativce koje udara u guzicu ko stigne i na kraju neslavno završe. Ne, ovaj tekst nije inspirasan pukovnikom Gadafijem, mada mi je pao na pamet.
Moramo prvo da se vratimo u prošlost. Prije nekih desetak godina, kada je igraona bila centar mog simboličkog univerzuma, tamo su između ostalih obitavali Caja i Golum. Caja, tridesetogodišnjak, prirodni talenat za strategije i cinik, i Golum, lokalna faca, držao je neki butik i vježbao strategije da bi pobijedio Caju. Tog dana se igrao Age of mythology, simpatična igra, a Golum je taman došao posle višednevnog vježbanja da pokaže šta zna. Golum igra sa Grcima i prva od četiri magije koje se otvaraju tokom igre je Zevsov grom koji može da ubije bilo koju jedinicu. Prilično beznačajna stvar jer u strategijama komandujete sa desetinama jedinica. Caja igra sa Egipćanima, dominira , i pri kraju partije odlučuje se za posljednju magiju – Ozirisovog sina , koji se dobija samo kad ste se dovoljno razvili. Rađa se Ozirisov sin, čudovište koje može da pobijedi čitavu armiju i zalijeće se da dovrši ionako destekovane Golumove Grke. Golum je onako podgorički šteknuo magiju sa početka, sačekao da ovaj počne da kasapi a onda grom iz virtuelnog vedrog neba, karakondžula pada, Golum skače na stolicu i dere se: HAHAHAHHAHA, UBIH TI GA, UBIH TI VOJINA ĐUKANOVIĆA. Svejedno gubi partiju ali to više nema veze.
Eto to je za nas bio Vojin Đukanović. Direktor svih direktora, privrednik svih privrednika, član svih upravnih odbora, guzica nad guzicama. Ako su ikad komunisti stvarno išli helikopterom na Žabljak da se jede pečeno jagnje i Vojin je bio tu. Vjerovatno se zadržao u wc-u, a kad je izašao AB revolucija je već prošla, pa se Vojin priključio pobjednicima i ostao direktor. Vojin je bio personifikacija, arhetip guzonnje, Vojinovo lice je bilo onomatopeja za stečajnog upravnika, Vojin se nije zamišljao bez vozača i ljubavnice. A ljubavnici je, kako se tad pričalo, napravio zgradu, kasnije nazvanu Kula od kuraca.
Možda nije Vojin bio stvarno takav, možda je bio pošten i stručan, ali koga sad briga, jer ga se takvog ne sjećamo.
Danas sam morao da se nađem sa Vojinom. Dovezao je i parkirao je svoju tranju od auta pored mog golfa iz ’88, I nije bilo neke razlike. I on nekako propao, u a la Srđa Keković odijelu, glas mu se izgubio. Običan starac. A meni došlo nekako teško i zamalo ne zaustih – E moj Vojine. Ovo društvo izgleda ne može da zaštiti ni svoje simbole, ni pobjednike tranzicije. Vojin Đukanović treba da umre od srčanog udara pošto se prejeo pečenja i otišao sa sekretaricom da pregledaju neke materijale kod njega u sobi. Darth Vader treba da umre jer je sam riješio da skine masku, a Gadafi treba da izbrši kolektivno samoubistvo sa nagim ženama iz lične garde. Tako odlaze legende.
Slobodan Giga Bosnić
No comments:
Post a Comment