Blogofanzin kao spas

On ima pipke koji rastu iz glave, debeo je i nosi dioptrijske naočare sa debelim crnim okvirom. Dovoljan đak, i uvijek je sa malim bubama i čudnim smislom za humor, baziranim na podrigivanju. Ona ima kovrdžavu kosu. Stariji je često miješaju sa likovima iz bajke, te je, ne rijetko, prvim kamenom tjeraju kao košmare koji ih opominju na odrastanje. Njen svijet je svijet skalamerija iz fizike i hemijskih epruveta. Sve to radi, kako kaže, da bi spasila svijet. Pobogu, kakve nebuloze. Kako se ostala djeca slatko smiju.

Zajedničko im je što žive vrata u vrata. Njegovi misle da je ona idealan racionalni dio koji nedostaje njihovom djetetu. Bar u navigacionom dijelu, od kuće do škole i nazad. Ona mrzi njegove bube, što je još jedan povoljan vaspitni faktor. Ima veliki plan da ga odvoji od buba i odvikne od čačkanja nosa. On pokušava da što bolje iskoristi njene epruvetice i skalamerije za razonodu svojih buba.

Kako njega odvojiti od buba i čačkanja nosa, a nju od spasavanja svijeta? Ko još voli bube, sline i čupave superheroje?

I tako spojeni usudom (još od zajedničkog ulaza), nekad mučni jedno drugom, i dan danas se vuču za rukav i pokušavaju zdravo da dođu doma. Jun je zakoračio, raspust je blizu...

- Šta ćemo sad?

- Ne znam. Svi idu na more.

- Moje bube ne vole baš more, tako da mi je baš drago što ne idemo i mi.

- Da... Kako ne.

- Hajde da napravimo internet nominaciju za najbolji podrig?

- Ma ne glupiraj se. Znaš li ti koliko je ovo ozbiljna stvar. Ljudi idu na more. To ti je najopasnija situacija. Sada sam ja kao spasioc svijeta na važnom zadatku – da spasim sve. Ljeto ti je kao zatišje pred buru.

- Šta ti je to?

- Kad bi malo više učio, znao bi. I ne čačkaj nos! Uh.

- Hm. Hajde da pravimo časopis sa tiražom dva broja i prodajemo ga nama?

- Ne, hajde da pravimo blog! Imamo izgovor da budemo za kompjuterom cijelo ljeto. Biće to ozbiljan blog...

- I na njega organizujemo online podrigivanje!

- Ma ne! Igraćemo se da je to naš svjetski časopis sa milionima čitalaca. Imaćemo i dopisnike i čitaćemo ljudima horoskop i svašta!

- Aaa možee. I onda kažemo, ljudi mi se malo igramo i uživamo.

- Paa, tako nešto. Ne čačkaj nooooss! Prestani!

- Dobro, izvini. Znači hoćemo?

- Pa hoćemo nešto. Pustićeš da razmislim.

- Aham. A kako se sve to pravi?

- Ne znam, videćemo u hodu... Eto, a ja mislila da odustanem od spasavanja svijeta i pređem na konstrukciju novog Vojadžera.

- Ne ne ne. Ipak ovo za sad. Ne znam bi li me moji pustili da idem u svemir.

- E, ajd idem da vidim kako se ovo radi i da napravim okvir.

- Koje?

- Za blog, da registrujem.

- Aaaa tooo. Pa zar već?

- Pa da. Nema čekanja, ako stanemo, ništa nećemo uraditi cijeli raspust.

- Dobro. Hoćeš da ja dam ime, pošto sam ja glavni.

- Ko je rekao da si ti glavni?

- A pa mislio sam...

- Dobro, ti si glavni, govno jedno. Pametniji popušta, zar ne? Ajde.

- Šta?

- Ime, budalo.

- Aham. Ok. BLOGOFANZIN.

- Ali fanzini su mrtvi.

- Baš zato, a ja ih volim. Fanzini, kao najopuštenija forma, bez standarda visoke kozmetike.

- U pravu si. BlogoFANZIN, dakle. Kako cemo mejl i koji pasvord?

- Ti si čuvar mejla i pasvorda.

- OK. Neka bude tako. Sad ću da vidim... neka je mejl : blogofazin@gmail.com. A šifra je ********

- Ura! Blogofanzin kao spas! Idem da piškim!

- Stani! Kuda? Moramo još toga da dogovorimo, alo!!!

- Idem da piiiškiiim! Blogofanziiiin!