Vino pije Vukoviću Miško

Vino pije Vukoviću Miško

vino pije, pola Zjagi daje.

Zjaga pije, sve nagrade prima.

Pa se čudi Vukoviću Miško,

pa se čudi našoj Čarnoj Gori.

Pa se čudi Veljoviću Vesu,

što sad Fiću pravo besjeduje.

Pa se čudi novom perjaniku

Što je Božo vazda tuljan bio

Vodiće nam ljute bitke sada

I na dobro krenuće nam svima!

Pa se čudi Đukanović Milu

Što sve guje u njedrima gaji

Stade mladog nejakog Igora

Sve u ambis muklo pogurati.

Pa se čudi Ferhatu Dinoši

Što nam mlado u tuđinu ide

Mlado, samo i neuhranjeno

Da nam obraz u svijet osvjetla.

Pa se čudi odivi Radmili

Što ’no pravi o partiji knjige

Knjige pravi, osmijehom ih mije

Mlada će nam ostat zadovjeka.

Pa se čudi Peroviću Slavku

Što ’no kune Crnogorce čarne

Šo ih kune tri stotine ljeta

Kune Slavko, u brk ih proklinje

Hoće l’ ljudi lance odlomiti.

Pa se čudi Vukoviću Miško

Crnogorc’ma koji Slavku kažu

„Sjaši Slavko više sa dorata

Ili sjaši ili novce šilji.“

Pa se čudi Medenici Vesni

Što je medna, a što je čemerna

Što te šiške ne potkrati malo

Da se vide biseri joj njini.

Pa se čudi Milačiću Marku

Što  je morsku neman dohvatio

Morsku neman, ljutu hobotnicu,

Hobotnicu, jebala ga ona.

Pa se čudi Laušević Žarku

Što je žive rane otvorio

Te se narod na njeg’ smilovao

Svi mu dani brže prolazili!

Pa se čudi Ristu Radoviću

Što je Risto anti ’risto post’o

Oće bratske zavadit nam glave!

Pa se čudi Radu Vojvodiću

Okle para za nove astale

Je li pjev’o ili kredit dig’o?

Oće l’ opet bačat niz Moraču

Oće l’ opet pjevat za Natašu?

More Miško ne čudi se njima

To je odveć sve poznato svugda

No se Miško čudi i načudi

U koga je ubojita puška

I ko ubi Jovanović Duška!